Igra je najizrazitiji oblik dečije aktivnosti, spontana je i dobrovoljna, a njen značaj leži u fizičkom, spoznajnom i socijalno-emotivnom razvoju deteta.

U igri se izražavaju radoznalost, osetljivost, fizička aktivnost i potreba za saradnjom i zajedništvom među učesnicima.

Dete se kroz igru afirmiše, vlastitom aktivnošću stiče nove spoznaje o sebi i ljudima uopste, prerađujući, predstavljajući ili zamišljanjem svog iskustva.

Karakteristike igre:

· Igra je slobodna i spontana aktivnost deteta.

· Igra ne obuhvata dostizanje nekog specifičnog cilja jer je sam proces igre važniji od rezultata.

· Tok igre i njen ishod su uvek neizvesni.

· Igra je sažeto i skraćeno ponašanje (npr. devojčica kaže da ide da kupi hleb, napravi dva koraka, vrati se i kupila ga je).

· Propisana je, u smislu prihvatanja međusobnih dogovora i pravila koji vrede do trenutka kad se uvode i vrednuju nove zakonitosti.

· Igru karakterise divergentnost, odnosno ponašanje organizovano na nov i neobičan način, gde sve može biti i naopačke. Kod divergentnog mišljenja ne postoji nešto "što ne valja", svaka komponenta igre je prihvatljiva.

· Igra je fiktivna u odnosu na stvarni svet.

Igra se odvija uglavnom zbog zadovoljstva koje pruža. Prihvatamo je iz vlastitih potreba, bez neke spoljašnje prisile. Dete se u igri oseća nesputano i otvoreno, sledi svoju koncepciju i zamišljeni tok igre stoga je nije potrebno prekidati nepoželjnim intervencijama.

Dete igru doživljava kao nešto ozbiljno jer u njoj zapravo istražuje, kombinuje, isprobava i koristi različite strategije, a odrasli može biti poželjan saigrač ako i sam tako doživljava igru te uvažava zamisli i ideje deteta i nenametljivo mu nudi nove mogućnosti.

Skladno sa razvojem deteta, i njegove igre postaju složenije. U predškolskom uzrastu možemo napraviti sledeću podelu igara:

1. Stvaralačke igre – deca ih sama izmišljaju

a) Igre uloga – imitativne igre – u ranijoj fazi radi se o imitaciji zvukova pojedinih predmeta, kasnije, s razvojem deteta igre postaju sve bogatije, a dete određuje način i sadržaj ostvarivanja zamisli.

b) Igre dramatizacije – razvijaju izražajnost govora, a iziskuju pribor i materijale (npr. kostimi).

c) Konstruktivne igre – to su stvaralačke igre deteta koje razvijaju percepciju, finu motoriku, utiču na razvoj mašte i kreativnosti.

2. Igre s pravilima – zadatak se rešava pomoću ranije utvrđenih pravila

a) Narodne – npr. puštanje zmaja, zagonetke, kolo… - prenose se predanjem.

b) Pokretne igre – elementarne igre – često su praćene rečima ili pesmom, sadrže određeni zadatak, a za cilj obično imaju razvijanje određene fizičke sposobnosti.

c) Didaktičke igre – imaju poseban uticaj na detetov spoznajni razvoj, sadrže zadatke, pravila i cilj.

Uz navedene vrste igara, nužno je spomenuti i FUNKCIONALNU IGRU koja se javlja u ranom detinjstvu, a koja se definiše kao igra novim funkcijama koje kod deteta sazrevaju - motoričkim, čulnim, perceptivnim. Ona je određena ranom socijalnom interakcijom, a javlja se oko osmog meseca života deteta. Postupno se u drugoj godini života funkcionalna igra smanjuje, a razvojem deteta raste intenzitet stvaralačkih i igara s pravilima.

Zašto je dobro igrati se

· Uspostavljanje emotivlnih veza

Već u prvim mesecima života majka detetu postaje najdraža igračka. Zvuk glasa, osmeh i dodir detetu pružaju zadovoljstvo i doprinose razvoju čvrste emotivne vezanosti. Što je dete starije, kroz igru se možete zbližiti i bolje upoznati. Dete će steći sigurnost i kroz sve emotivno obojene situacije u igri učiti o sebi i svojoj socijalnoj sredini.

· Velika otkrića

Dete uči kroz igru, ono od ranog detinjstva uživa u otkrivanju i istraživanju onog što ga okružuje. Što je dete veće, njegove radnje postaju osmišljenije, a igra složenija. Njegova znatiželja i interesi postaju sve širi što utiče i na složenost igre.

· Fizicka aktivnost

Neizostavno je spomenuti fizicku aktivnost kao jedan od elemenata igre. Dete u svom razvojnom sledu postupno menja spoljašnju aktivnost od neusmerenih neodređenih pokreta ka organizovanim preciznim mišićnim pokretima i reakcijama, a istvremeno konstantno iskušava svoje mogućnosti kroz igru.

· Učenje govora

Dete uči mnogo brže ako se pritom zabavlja. U ranom detinjstvu, čitanje slikovnica, pevanje pesmica ili brojalica podstiču detetov govorni razvoj i proširuju detetov rečnik. Kasnije, u igri dete stiče iskustvo komunikacije što je preduslov za nove spoznaje i sticanje socijalnih i drugih veština.

· Socijalizacija

Jenjavanjem straha od odvajanja, dete stupa u socijalne odnose sa sve širim krugom. U predškolskom uzrastu dete traži sve više kontakata i interakcija sa svojim vršnjacima, a druženje s decom pomaže pri učenju važnih socijalnih veština kao što su deljenje ili čekanje na red.

· Smisao za humor

Kroz igru možete pomoći detetu da vidi svetliju stranu sveta oko sebe. Većina beba se počinje smejati u uzrastu od oko pet meseci. Dvogodišnjaci uživaju u praktičnim šalama s lutkama ili sl., a kasnije dete počinje shvatati i govorne šale. Igra je izvor radosti.

· Razvoj kreativnosti

Igra je savršen način na koji dete može istraživati i razvijati vlastitu maštu i kreativnost. To se posebno odnosi na aktivnosti crtanja, slikanja, igre plastelinom i drugim materijalima koji detetu pružaju mogućnost stvaralačkog izražavanja.

· Razvoj intelektualnih veština

Igra omogućuje detetu da rano razvija pamćenje, posmatranje i produžavanje koncentracije te usmeravanje pažnje. To se odnosi na različite igre, od slaganja kocaka do usvajanja pesmice. Svaka igra zahteva od deteta određeni intelektualni napor.

· Samopouzdanje

Podsticanje razvoja samopouzdanja u ranom uzrastu kroz igru je moguće na različite načine, npr. oblacenje lutke pomaže detetu da nauči kako se ono samo može obuci.

Za razvoj slike o sebi najvažnije je roditeljsko poverenje i izražavanje poverenja u detetove sposobnosti i zalaganja.

Izvor: roda.hr