|
 Zbog težine torbe, svaki treći osnovac u Srbiji ima zdravstveni problem. Lekari upozoravaju da đaci ne bi smeli da nose teret teži od 15 odsto njihove težine.
U jednu đačku torbu u proseku svakog dana stane kilogram i po ”matematike”, pola kila geometrije, nešto više od dva kilograma ”srpskog jezika i gramatike”, oko 800 grama ”sveta oko nas” i tako dalje do čak - osam kilograma! Ranac je još teži kada je po rasporedu fizičko, jer se obaveznoj literaturi moraju dodati i šorts, majica i patike.
Koliko je teško ”znanje” jednog osnovca najbolje znaju njegova kičma i roditelji. Mnoge mame i tate se preuzele na sebe obavezu nošenja đačke torbe, jer su već prvih dana škole primetili da se neke devojčice klate pod teretom na leđima, tako da moraju da ih pridržavaju da ne padnu. Sve više je i onih mališana koji, pri povratku sa časova, izgledaju kao da idu sa pijace, jer ”vuku” svoje torbe na točkićima. Iako roditelji misle da su im tako olakšali, ortopedi se ne slažu.
Ramena osnovaca tek se razvijaju i baš zato, upozoravaju lekari, smeju da nose ili vuku samo teret koji ne prelazi 15 odsto njihove telesne težine. Da ipak prelazi, potvrđuje i istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje trećina školaraca ima problem s kičmom.
Loše držanje je, ipak, samo spolja vidljiva manifestacija većeg problema, a to su različiti deformiteti koštano-zglobnog i mišićnog sistema - objašnjava dr Ljiljana Sokal-Jovanović, iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. Među deformitetima kičmenog stuba, najučestalije je iskrivljenje kičme u vidu kifle (kifoza) i bočno iskrivljenje (skolioza). Deformiteti grudnog koša su prisutni kod četiri odsto školaraca, dok deformaciju stopala ima čak svako četvrto dete.
Za beogradske osnovce, problem sa preteškom đačkom torbom trebalo bi da bude rešen već od sledeće jeseni, za kada gradske vlasti najavljuju uvođenje ormarića u sve osnovne škole.
Osim toga, devojčice i dečaci će dobiti i po dva kompleta udžbenika, jedan će koristiti na časovima, a drugi kod kuće. Tako će iz škole poneti samo radne sveske, odnosno ono što im je potrebno za domaće zadatke.
Ugradnjom školskih ormarića želimo da doprinesemo da se beogradski osnovci pravilnije fizički razvijaju kaže Jovana Mehandžić, član Veća grada Beograda, zadužena za realizaciju politike grada u oblasti obrazovanja. Znamo iz prakse pojedinih škola da su đački ormarići veoma korisna stvar za decu, i želimo da svaka osnovna škola u Beogradu raspolaže ovim kapacitetom.
Ali za većinu đaka iz unutrašnjosti torbe će i dalje ostati preteške, jer nema sredstava da se ormarići ugrade u svim obrazovnim ustanovama.
Rešenje u ormarićima
RODITELJI i učenici beogradske OŠ ”Svetozar Marković” već su se uverili u prednost ostavljanja knjiga u ormarićima. Mila Popesković, majka dva đaka, koji idu u drugi i peti razred, kaže da je đačka torba za mlađe dete mnogo lakša, jer se nose samo knjige u kojima treba da se urade zadaci. Mnogo nam to znači, jer smo ranije mi morali da mu nosimo torbu, koja je bila preteška priča naša sagovornica. Pošto u produženom boravku uglavnom urade i domaći, broj knjiga koje nose je sveden na minimum.
Izvor: Novosti |
Zdravlje 
